Увод
Митровдан — празник Светог великомученика Димитрија Солунског — један је од највољенијих и најзаступљенијих крсних слава у Србији. Осмог новембра по грегоријанском календару, српске породице диљем домовине и дијаспоре отварају врата својих домова, постављају славски сто и с поносом чувају веру и традицију предака. Свети Димитрије је у српском народу дуоко штован као небески ратник, заштитник војника и пастира, а Митровдан носи у себи и снажан фолклорни набој — то је дан који означава крај јесени и симболични улазак у зиму.
Овај водич намењен је свима који славе Митровдан: онима који то раде по први пут, младим домаћинима који преузимају славске обавезе од старијих, али и искуснијим славарима који желе да освежавају знање и традицију. Проћи ћемо кроз историју светог, литургијску страну славе, припрему стола и домаћинство, те све нијансе народног предања које овом празнику дају посебну боју.
Када се слави
Митровдан пада 8. новембра по грегоријанском (новом) календару. Српска православна црква прати јулијански календар, па је црквеноканонски датум 26. октобар (стари календар). У пракси, сви који славе Митровдан славе га 8. новембра.
Добра ствар за славаре је што Митровдан пада у мрсни период — између Спасовдана и почетка Божићног поста. Божићни пост почиње 28. новембра (15. новембра по старом), тако да до тада славска трпеза може бити богата месним јелима, млечним производима и свим јелима која славски сто заслужује.
Историја и традиција
Свети Димитрије Солунски живео је у ИВ веку, у доба владавине цара Диоклецијана и Максимијана. Римски војсковођа и намеснику, био је тајанствени хришћанин — веру је крио од власти, али је није крио од народа коме је отворено проповедао и подучавао хришћанском науку. Када су власти откриле његову веру, бачен је у тамницу испод циркуса у Солуну. Ту су га војници уболи копљима 26. октобра (стари календар) око 306. године.
Тело светог Димитрија пренесено је у цркву која је никла на месту његове мученичке смрти, а која је током векова прерасла у величанствеану базилику светог Димитрија у Солуну — једну од најлепших рановизантијских цркава на свету. Мироточе мошти светог Димитрија, који се чудотворно указивао у одбрани Солуна од напада Словена и Авара у ВИИ веку, донеле су му велику славу и поштовање широм Балкана.
У српском народу свети Димитрије носи надимак “Митро” — отуда Митровдан. Штован је као заштитник ратника, али и као чувар стоке и усева, што га чини блиским и ратарима и сточарима. Његово место у српској култури је посебно јер Митровдан није само црквеноканонски празник — он је дубоко укорењен у годишњи циклус сеоског живота.
Славски сто — шта се припрема
Будући да Митровдан пада пре Божићног поста, славски сто може бити потпуно мрсни (не посни). Традиција дозвољава и сва јела од меса, млека и јаја. Ипак, одређени елементи славске трпезе су обавезни без обзира на то да ли је слава посна или мрсна.
Обавезно на славском столу:
- Славски колач — пшенични хлеб украшен литургијским симболима (ИС ХС НИ КА), који свештеник благосиља и преламањем дели на четири стране. Без славског колача нема славе.
- Жито (кољиво) — кувана пшеница са орасима, шећером и зачинима, симбол васкрсења. Доноси се пред свештеника заједно са колачем.
- Славска свећа — воскова свећа која гори за време литургије и током славља.
- Тамјан — кади се заједно са свећом, на олтару или славском столу.
Типични мрсни славски сто за Митровдан:
На Митровдан домаћице најчешће припремају сарму са месом (свињаћа или говеђа, динстана са свежим или киселим купусом), печено прасе или овцу (нарочито у сеоским домаћинствима), гибаницу или бурек са сиром. Чорба од кокошке је готово обавезна као увод у славску гозбу. Од посних јела која се увек послуже уз мрсна: пребранац (печени пасуљ са луком) и подварак (печени кисели купус) одлично прате тешка мрсна јела и помажу варењу.
Пиће: на мрсном славском столу традиционално се нуди домаћа ракија (шљива или лоза), домаће вино и безалкохолна пића. Ракија се даје свештенику пре ручка, а током оброка сви наздраве домаћину и светом.
Славска литургија и обреди
Слава се не може замислити без цркве. Дан пре славе (или рано ујутру на сам Митровдан), домаћин или домаћица носи у цркву славски колач, жито, вино и свећу. Свештеник у цркви врши службу благосиљања колача — посебну литију за славу (молебен Светом Димитрију), кади колач и жито, чита молитву и преламањем колача означава литургијско заједништво породице са светим.
Ако свештеник долази кући, припрема се посебан угао са столњаком, иконом Светог Димитрија, запаљеном свећом и тамјаном. Свештеник долази, кади кућу, благосиља све просторије, кади славски угао и врши кратку молитву — литију. Слава може почети тек пошто је колач благословен.
Преламање колача: један од најсвечанијих тренутака славе. Домаћин, свештеник (или најстарији мушки члан породице) држе колач и заједно га окрећу у смеру казаљке на сату, три пута, уз речи “Христос воскресе — Ваистину воскресе”. Потом се колач прелама на четири дела и дели укућанима и гостима.
Славска свећа: гори током целог дана славе или бар током јела. Пали се од иконе Светог Димитрија.
Припрема славе — корак по корак
Недељу дана раније:
- Провера залиха: да ли има довољно пшенице за жито, брашна за колач, воштане свеће и тамјана?
- Наручивање или куповина свежег меса (ако се пече прасе или јање — наручити унапред)
- Обавештавање свештеника о доласку на литију у цркву или кућни долазак
Два-три дана раније:
- Намакање пшенице за жито (пшеница се намаче 12 сати, па кува 2-3 сата)
- Куповина свих намирница
- Генерално чишћење куће
Дан пре славе:
- Печење славског колача (ујутру или током дана — колач је свеж када се пече)
- Припрема жита (кување, млевење, мешање са орасима и шећером)
- Кување чорбе, припремање сарме или печенице
- Постављање славског угла: икона, свећњак, тамјаница
На дан славе ујутру:
- Рано јутро: одлазак у цркву са колачем, житом, вином и свећом
- Благосиљање у цркви или дочекивање свештеника код куће
- Преламање колача
- Пријем првих гостију (најстарији долазе прво)
Током дана:
- Гости се примају током целог дана
- Славска свећа гори непрекидно
- Ручак се служи у подне или раном поподневу
Честитање и посета
Када долазите на Митровдан, домаћину и домаћици се честита: “Срећ’на ти слава!” или “Срећан Митровдан!” Домаћин одговара: “И теби хвала, и теби дај Бог!” У неким крајевима гост доноси вино или ракију, а новијим обичајем и цвеце, колач или ситни поклон.
Гостима се одмах нуди ракија или вино, а онда и славска јела. Не одбијајте прву чашу — то је увреда за домаћина. Жито се кушало пре ручка, после благосиљања колача.
Деца могу слободно учествовати у славском оброку — слава је породични празник, а присуство деце сматра се благословом. Старији гости седе за столом, а млађи их опслуже.
Посетиоци не морају остати цео дан — уобичајено је доћи, честитати, појести нешто и отићи за сат-два, осим ако сте посебно блиски са домаћином и позвани сте на дуже гостовање. Домаћин не треба да задржава госта силом — гост сам процењује колико може остати.
Митровдан је празник топлине, захвалности и породичног заједништва. У новембру, када ноћи постају дуге и природа се смирује, славарска кућа сија светлом свеће и мирисом тамјана — подсетник да вера и традиција држе заједницу на окупу, без обзира на време и промене.
Свети великомучениче Димитрије, моли Бога за нас!