О посту у православној цркви

Строги пост подразумева узимање само сирове или куване хране биљног порекла без уља и без вина. Традиционално се пости хлеб, воће, поврће и орашасти плодови. Најстрожи дани у години су први дан Великог поста, Велики петак и Богојављенска навечера.

Пост „на води" значи кувану храну без уља — пасуљ, кромпир, пиринач, супе на води. Пост „на уљу" дозвољава биљно уље (сунцокретово, маслиново) — може се пржити, пећи, динстати. Постом на уљу једе се суботом и недељом у Великом посту, док је радним данима строжије.

Риба се традиционално дозвољава на Цвети (Врбица), Благовести (7. април), Преображење Господње (19. август) и током Петровског и Божићног поста суботом и недељом. У Великом посту риба је дозвољена само на Цвети и Благовести.

Велики пост траје 48 дана (од Чистог понедељка до Велике суботе, плус Страсна седмица). Петровски пост варира од 8 до 42 дана — почиње понедељком после Тројица и траје до Петровдана (12. јул). Госпојински пост траје 14 дана (14.–27. август). Божићни пост траје 40 дана (28. новембар — 6. јануар).

Не. Православна црква увек прави изузетке за децу, труднице, дојиље, болесне и људе који раде тежак физички посао. Пост је духовна дисциплина, не претварање у опасност по здравље. Право мерило је разговор са духовником — он процењује појединачни случај.

Ако велики празник (Цвети, Благовести, Преображење, Крстовдан, итд.) падне у среду или петак, правило поста се „диже" — може се јести риба или уље, зависно од празника. Али средом и петком ван великих празника у току године, правило поста остаје (на уљу, или строго).

Среда и петак су седмични постни дани у православној цркви током целе године — сећање на издају и распеће Христово. Стандардно правило је „на уљу" (без меса и млечних, са биљним уљем). Среду и петак су изузеци у светлим седмицама после Васкрса, после Божића, и у седмицама месоједја.