Увод
Пантелејмондан — празник Светог Великомученика и Исцелитеља Пантелејмона — спада у ред оних слава које од домаћина захтевају посебну пажњу и припрему, јер пада усред Госпојинског поста. Деветог августа по новом календару (27. јула по јулијанском), православне породице чији је крсни светац овај чудотворни лекар из Никомидије отварају врата гостима и припремају богат посни славски сто. Посна слава није сиромашна слава — она је изазов креативности и поштовања традиције, показивање да се може славити свечано и достојанствено и без меса и млечних производа. Свети Пантелејмон — чије име на грчком значи “свемилостиви” или “који се свима смилује” — посебно је драг лекарима, медицинским сестрама и свима који се баве здрављем, јер је и сам био исцелитељ који је лечио телеснЕ и духовне болести.
Када се слави
Пантелејмондан се слави 9. августа по грегоријанском (новом) календару, што одговара 27. јулу по јулијанском (старом) календару. Ова слава пада тачно у средини Госпојинског поста, који траје од 1. до 14. августа, а завршава се празником Успења Пресвете Богородице (Госпе, Велике Госпојине).
Госпојински пост је један од четири главна поста Српске православне цркве, и по строгости је сличан Ускршњем — забрањено је месо, млеко, сир, јаја и масноће животињског порекла. Риба је дозвољена у суботу и недељу Госпојинског поста, као и на сам дан празника Преображења (19. августа). Будући да Пантелејмондан пада 9. августа, риба је углавном дозвољена (ако не пада у понедељак, среду или петак те конкретне године када је пост строжи).
Практичан савет: Пре припреме славског стола, домаћин би требало да провери у ком дану седмице пада Пантелејмондан у конкретној години и консултује се са свештеником или типиком цркве о томе да ли је риба дозвољена или не.
Историја и традиција
Свети Пантелејмон рођен је крајем трећег века у Никомидији (данас Измит у Турској), тада једном од главних градова Римског Царства. Његов отац Еусторгије био је угледни паган, а мајка Еувула горљива хришћанка која је сина од малена уводила у веру Христову. Мајка је умрла док је Пантелејмон био дете, а отац га је дао на школовање да постане лекар — професија која је у Римском Царству била изузетно цењена.
Млади Пантелејмон показао се као изванредан студент медицине. Учио је код чувеног лекара Еуфрозина, који је лечио и самог цара Максимијана. Будући талентован и вредан, брзо је стекао углед и могао је да рачуна на сјајну каријеру дворског лекара. Међутим, Божја Провидност га је довела до старог хришћанског свештеника Хермолаја, који је живео у повучености и молио се Богу.
Хермолај је препознао добру душу у младом лекару и почео да га поуучава хришћанској вери. Кључни тренутак преобраћења збио се када је Пантелејмон на улици наишао на дете уједено од змије — мртво дете. Пантелејмон се помолио Христу, и дете је оживело, а змија ugynula. То чудо га је у потпуности преобратило. Примио је свето крштење од Хермолаја и добио име Пантелејмон (пре крштења звао се Пантолеон).
Од тада, Пантелејмон је почео да лечи у Христово име, без накнаде. Био је “бессребренник” — онај који не прима сребро за своју услугу. Лечио је сиромашне који нису могли да плате, лечио је затворјенике у тамницама, а моћ лечења приписивао је искључиво Христу, а не свом медицинском знању. Ово га је брзо довело у сукоб с колегама лекарима који су га пријавили цару Максимијану као хришћанина.
Цар, који је прогонио хришћане, позвао је Пантелејмона на суд. Упркос покушајима да га одврате од вере — чак му је понуђено да остане дворски лекар ако се одрекне Христа — Пантелејмон је остао непомичан. Прошао је кроз бројна мучења: бачен је у море с каменом око врата (али је ходао по води), бачен је лавовима (али су га лав и лавица лизали), точак на коме је био приковано сломио се, растопљено олово није му наудило. Сви ови догађаји, праћени чудима, довели су до обраћења many римских војника и гледалаца.
Коначно, 27. јула 305. године (по јулијанском) Пантелејмон је погубљен мачем. Према предању, мач се при првом ударцу савио, а сам светац је рекао џелату да настави — да га не би зауставио у путу ка Христу. Из његових рана текла је крв помешана с млеком, а дрво олеандра за које је био привезан процветало је у том тренутку.
Свети Пантелејмон се части као заштитник лекара, медицинских сестара, болница и свих који се баве лечењем. У Русији, Грчкој, Србији и свим православним земљама многе болнице, клинике, медицински факултети и капеле носе његово име.
Славски сто — шта се припрема
Посна слава захтева пажљиво планирање како би сто био обилат и укусан, а да истовремено буду поштована постовна правила. Основа је иста као код сваке славе: славски колач и жито. Остатак стола је у потпуности посни.
Хладни предјели:
- Маслине, киселе паприке, парадајз салата
- Посна пита (са спанаћем, празилијом или бостанијама без сира)
- Печена паприка с белим луком и уљем
- Туршија — кисели купус, краставци, шаргарепа
Супе и чорбе:
- Посна чорба од поврћа (шаргарепа, целер, паштрнак, празилук)
- Чорба од боба или сочива
- Пасуљ — пребранац или вариво (куван с луком, паприком и парадајзом)
Главна јела:
- Печени шаран или бакалар (ако је риба дозвољена тог дана)
- Посне сарме од киселог купуса с пиринчем и поврћем
- Мусака од поврћа (тиквице, плавуша, кромпир)
- Пуњене паприке с пиринчем (посне)
- Боранија вариво
- Кромпир с рузмарином печен у рерни
Слаткиши:
- Посна пита с јабукама или вишњама
- Посни колачи (с орасима, с медом, халва)
- Воће — у августу има свега: лубеница, диња, брескве, грожђе
Августовска слава има ту предност што је воће у пуном јеку — сто се може украсити и освежити свежим сезонским воћем које уједно и “краси” славски сто.
Славска литургија и обреди
На Пантелејмондан се посебно славље одвија у болничким капелама и капелама медицинских установа. У Србији постоје болнице и клинике с капелама посвећеним Светом Пантелејмону, где се тог дана служи Света литургија, понекад у присуству лекара, медицинског особља и болесника који могу да присуствују.
Редовни ток славе у кући:
- Јутарња литургија у цркви — домаћин присуствује и приступа Причешћу
- Благослов славског колача у цркви или свештеникова посета кући
- Обред сечења славе — колач се држи, кади, окреће уз молитву
- Колач се ломи (не сече ножем) и кити вином
- Домаћин и гости седе за сто, следи трпеза
Тропар Светог Пантелејмона који се пева на слави:
“Страстоносче свјати и милостиве, подај убо нам помоштј и захват и, јако имам тја во предстателство: от всјаких недуг свободи мја, моливаму те, Христе Боже наш…” (из црквеног славља)
Припрема славе — корак по корак
Недељу дана пре:
- Проверити с намесништвом или свештеником да ли је риба дозвољена на тај дан
- Направити листу посних јела према породичној традицији
- Наручити славски колач или планирати мешење
Три дана пре:
- Купити намирнице (пасуљ, пиринач, поврће, риба ако је дозвољена)
- Скувати пасуљ и замрзнути, или чувати у фрижидеру
Дан пре:
- Испећи посну питу, колач
- Скувати жито и оставити да се охлади
- Припремити хладне предјеле
Јутро дана славе:
- Присуствовати литургији у цркви
- Понети славски колач на благослов
- По повратку кући, завршити кување топлих јела
Напомена за болнице и институције: Медицинске установе које славе Пантелејмона обично организују литургију у капели установе ујутро, а потом скромно славље за запослене који су на дужности.
Честитање и посета
Честитање гласи: “Срећна вам слава Светог Пантелејмона!” или једноставно “Срећан вам Пантелејмондан!” Домаћин одговара: “И теби хвала, бог да те поживи!”
Као поклон за Пантелејмондан погодан је:
- Икона Светог Пантелејмона
- Флаша доброг вина (чак и ако је домаћин не пије током поста, чуваће се за после Госпојине)
- Посни колачи или воће
- Цвеће (летњо: сунцокрет, руже, љиљан)
Посебност Пантелејмондана је што га у Србији славе и многи лекари, медицинске сестре и здравствени радници као “свог” професионалног свеца. Није необично да се у болницама и амбулантама окупе запослени око мале славске трпезе, да се закрсти славски колач и изрекне молитва за болеснике и здравствене раднике који чувају животе. Ова институцијална димензија Пантелејмондана чини га јединственим у српском православном календару — ретко који светац се прославља и у кући и на радном месту.