Житије
Света Великомученица Варвара рођена је крајем 3. века у граду Хелиопољу (данашњи Либан), у породици имућног пагана Диоскора. Њена мајка рано је преминула, а отац, обузет љубоморном бригом за њену изузетну лепоту и мудрост, сазидао је за њу високу кулу, у коју ју је затворио како је нико не би видео. Ту је Варвара, посматрајући природу и небо, почела да размишља о Творцу — видела је да идоли њеног оца не могу бити истински Бог, јер су дело људских руку.
Кроз сусрете са хришћанским женама у граду и тајну преписку, Варвара је упознала учење Христово и у срцу је примила веру. Њено име, које на грчком значи „странкиња, варварка”, постаје симбол њеног открића да је у свету паганства остала странац, а да припада Христу. Када је отац отпутовао на дужи пут, наредила је градитељима да у купатилу, које је зидао за њу, направе три прозора уместо два — као симбол Свете Тројице. У базену купатила крстила је себе, призивајући име Оца, Сина и Светога Духа.
По повратку, Диоскор је схватио да му је кћи прешла у веру у Распетога. Разјарен, извукао је мач и покушао сам да је посече, али је Варвара чудесно спасена — стена се отворила пред њом и склонила је. Ухваћена је и предата судији Мартијану, који ју је свирепо мучио: бичевали су је, палили јој ране свећама, водили гола по граду. Током сваке ноћи Господ ју је исцелио и тешио. Са њом је страдала и света Јулијана, која је гласно исповедила Христа посматрајући њене муке.
Најзад, сам Диоскор узео је мач и посекао кћер својом руком. Чим је то учинио, са неба је сишао гром и убио и њега и судију Мартијана. Света Варвара страдала је око 306. године. Њене мошти почивају у Кијеву, у Владимирској саборној цркви, где су предмет великог поштовања.
Света Варвара је у Цркви посебно позната као заштитница од изненадне, неисповедане смрти. Пред своју смрт молила је Христа да свако ко је се сети и призове пред крај живота не остане без причешћа и покајања. Стога је њена икона у свакој кући напомена да се припремимо за вечност.
Тропар (глас 8)
Јагњету твога, Исусе, Варвара прикладно се нагови и крштењем троструким у савршену незахвату одевен бива, и крв своју кровиче изли, и венац мучења прими.
Кондак (глас 4)
У Тројици благочестиво појављујући, препознала си у купатилу троструке прозоре, мучениче Варваро, и у крштењу Крстом Христу се увенчала си.
О слави
Варварица, слава посвећена Светој Варвари, слави се 17. децембра по новом (грегоријанском) календару, што одговара 4. децембру по старом (јулијанском). Пада усред Божићног поста, те је славски сто у потпуности посан.
Варварица је традиционално женска слава — славе је породице нарочито у Војводини, Шумадији и источној Србији. Поред крсне славе, Света Варвара се посебно призива као заштитница рудара, војника и свих оних који се баве опасним пословима, као и свих који желе „мирну и хришћанску кончину живота”.
Централно традиционално јело Варварице је варица — кувана пшеница са пасуљем, кукурузом, сувим шљивама и орасима, која се припрема управо на овај дан. Верује се да је варица симбол обиља и берићета, а у неким крајевима Србије домаћица је носила у зору комшијама, деци и сиромасима да би се „срећа засула” по целој кући.
Славски сто Варварице обавезно укључује славски колач, жито (кољиво), посну сарму, пасуљ пребранац, посне салате од киселог купуса и цвекле, посну рибу (јер је риба дозвољена у Божићном посту изузев средом и петком), суво воће, орахе, лешнике и медењаке. Домаћин пали славску свећу, а свештеник благосиља колач и жито уз молитву Светој Варвари за здравље, мир у кући и безбедну кончину живота свих укућана.