Житије
Света Великомученица Катарина рођена је крајем 3. века у Александрији, најславнијем граду научног и филозофског живота тадашњег света, као кћи цара Конста. Већ у раној младости показала је изузетан дар — савладала је дела Платона, Аристотела, Питагоре, знала је дело Хомера и Вергилија, изучила је медицину, реторику, геометрију, астрономију и све науке које су се тада сматрале врхунцем људског знања. Била је надарена речитошћу и лепотом, те су јој просци долазили из најугледнијих кућа Царства, али она је свима говорила да ће за мужа узети само онога ко је њој раван по мудрости, племенитости, лепоти и богатству.
Њена мајка, која је тајно била хришћанка, одвела ју је једном старцу — духовном оцу — који јој је рекао: „Знам младожењу који надмашује све твоје услове — то је Христос, Син Бога живога.” Дао јој је икону Пресвете Богородице са Младенцем и поучио је да се моли. Исте ноћи, у сну, јавила јој се Богомајка са Христом, али се Христос окренуо од ње говорећи да му није довољно лепа, јер још није крштена. Покрштена, Катарина је следеће ноћи поново видела Христа, који јој је дао прстен као заручник — прстен је после бдења остао на њеној руци као видљиви знак небеског заручења.
У време цара Максенција, који је тада боравио у Александрији и приносио велику жртву идолима, света Катарина је храбро стала пред њега и отворено исповедила Христа. Цар, запрепашћен њеном мудрошћу, позвао је 50 најученијих филозофа свога царства да је надмудре. Света Катарина је са свима њима ушла у јавну расправу и све их је победила — толико да су сви листом исповедили веру у Христа. Побеснели цар их је све одмах дао спалити, али је њихова крв постала крштење. Потом су, посматрајући Катаринино држање у тамници и њена чудеса, у Христа поверовали сама царица Августа и војвода Порфирије са 200 војника — и сви они постају мученици за Христа.
Мучили су је глађу, бичевали, а потом је довукли пред огромни точак са назубљеним оштрицама, на коме је требало да буде растргнута — одатле у западној уметности назив „Катаринин точак”. Анђео Божји сломио је точак пред њом, а сломљена оруђа муке побила су многе мучитеље. Најзад ју је цар осудио на одсецање главе; света Катарина је посечена око 305–313. године, у својој 18. години живота. Из њених рана потекло је млеко уместо крви.
Предање говори да су анђели њено чисто тело пренели на врх Синајске горе, где почива и данас у Манастиру Свете Катарине — једном од најстаријих непрекидно активних манастира у свету, подигнутом у 6. веку од стране цара Јустинијана. Света Катарина је небеска заштитница филозофа, богослова, ученика, студената, професора и правника.
Тропар (глас 4)
Мудре девице Катарина, Христом увенчана, ти су жртвовала у Његовој љубави, све сарко пролазном; јер си пратичаство открила, и Мудрости од Њега примила, мудраце победила си у спорењу, крунисана мучениче Христу Богу, моли се за нас.
Кондак (глас 4)
Песмоносно сад подигни, богољубитељу, хор божествени, на славу мудре Катарине премудре: она је проповедница Христа и змију згазила, мудрост реторичара одбацивши.
О слави
Катаринин дан, слава посвећена Светој Великомученици Катарини, слави се 7. децембра по новом (грегоријанском) календару, што одговара 24. новембру по старом (јулијанском). Пада усред Божићног поста, па је славски сто у потпуности посан.
Катаринин дан је мање распрострањена крсна слава у српском народу од великих слава попут Никољдана или Аранђеловдана, али се и данас слави у неким породицама — нарочито тамо где је у роду било жена по имену Катарина, Ката, Каја или Катица, или где су прадедови и прабабе радили у просвети, судству, медицини или теологији, те су Свету Катарину узели за заштитницу дома као патрона учености.
Традиционална јела на Катаринин дан: пошто пада у Божићни пост, славски сто је посан. Централно место заузимају славски колач и жито (кољиво). Уз њих се припрема посна сарма од киселог купуса, пасуљ пребранац, посна риба (јер је риба дозвољена у Божићном посту изузев средом и петком), кувани кромпир, посне салате од киселог купуса, цвекле, роткве и рен, суво воће, ораси и лешници, посни медењаци и појница. Домаћин пали славску свећу, а свештеник благосиља колач и жито уз молитву Светој Катарини, молећи се за благослов над ђацима и студентима у кући, за напредак у учењу и мудрости.
У српској традицији Света Катарина се призива и као заштитница девојака пред удајом — девојке су некада на њен дан постиле, палиле свеће и молиле се за добар избор животног сапутника, следећи пример мудре девице александријске која је за јединог Младожењу изабрала Христа.