Житије
Сабор светих арханђела Михаила и Гаврила, и свих безтелесних небеских сила, прославља се 8. новембра по јулијанском календару (21. новембра по грегоријанском). Овај празник није посвећен једном свету већ целокупном анђелском свету — свему ономе што Православна црква назива „војском небеском” или „безтелесним силама”.
Арханђел Михаило чије име значи „Ко је као Бог” вођа је небеске војске. Према библијском и црквеном предању, он је предводио добре анђеле у борби против палих анђела које је водио Луцифер, и протерао их из неба. Михаило је приказан као ратник у оклопу, с мачем или копљем у руци, и пламеним лицем окренуто ка Богу. Он је и анђео који се појављује у кључним моментима спасењске историје: појављује се Јошуи пре освајања Јерикона, стаје поред Мојсијевог гроба, а у Откривењу предводи небеске снаге у последњој бици против зла. У Православној цркви Михаило се посебно поштује као заштитник и вођа који интервенише у тешким искушењима, болестима и ратовима.
Арханђел Гаврило чије име значи „Бог је моја снага” пре свега је Божји гласник. Он објављује пророштва — Данилу у Старом завету, свештенику Захарији о рођењу Јована Крститеља, и, најузвишеније од свега, Деви Марији о Благовести: „Радуј се, благодатна, Господ је с тобом.” Гаврило је арханђел милости и објаве; присутан је и на Христовом Васкрсењу и Вазнесењу. Његова улога у историји спасења чини га једним од најдраже поштованих небеских бића.
Назив „Сабор” (грчки Synaxis) означава литургијско славље које сакупља — овога дана Црква прославља истовремено све анђелске редове: арханђеле, анђеле, херувиме, серафиме, престоле, господства, силе, власти и кнезове. Црквена традиција броји девет анђелских редова, а сви они чине небеску хијерархију чија је једина мисија да славе Бога и посредују између неба и света.
Празник је успостављен у раном периоду Цркве, а посебно је развијен у Византијском царству, одакле се проширио по целом православном свету.
Тропар (глас 4)
Архистратизи небесних војинстава, молимо вас ми недостојни, да се оградите молитвама вашим и под крилима безтелесне ваше славе сачувате нас који падамо и молимо: Избавите нас од невоља, ви који сте поглавари Вишњих сила.
Кондак (глас 2)
Архистратизи Бога живога, слугујући божанственој слави вашој, гледајући лице Оца и са Сином и са Светим Духом по достојнствима служите, бестелесни и пречасни, чувајте нас који вас славимо.
О слави
Аранђеловдан је по броју породица које је славе једна од најраспрострањенијих крсних слава у Србији — често се наводи као друга по популарности одмах иза Никољдана. Слави се 21. новембра по новом календару, у касну јесен када су дани кратки и ноћи хладне.
Новембар је месец када земља већ почива, жетве су завршене и домаћинство се припрема за зимски период. Аранђеловдан пада управо у то доба мирног предаха, па слава има посебно топао, кућни карактер — породица се скупља око трпезе, а гости су бројни јер многи имају овај дан за крсну славу. Празник уједно претходи Божићном посту (који почиње 28. новембра по новом календару), па је аранђеловданска трпеза мрсна: припрема се печеница, гибанице, разна месна јела, а славски колач и жито су обавезни део обреда.
Интересантно је да назив „Аранђеловдан” у српском народу важи и за општијег заштитника куће и домаћинства — многи који славе овај дан кажу да им „Арханђео чува кућу”. Поред тога, у неким крајевима Србије постоји веровање да арханђели чувају сеоске и градске капије, па се овог дана посебно моле за заштиту дома од злих сила и несрећа.