Житије
Свети Стефан Првомученик и Архиђакон био је један од седам првих ђакона које су апостоли изабрали кратко време после Христовог Вазнесења. Апостоли су, заузети проповедањем, осетили потребу да изаберу поуздане помоћнике који ће се старати о сиромашнима и удовицама у јерусалимској заједници. Стефан је међу седморицом био истакнут по изузетној вери, мудрости и Светом Духу који је у њему деловао.
Као ђакон, Стефан није само организовао материјалну бригу о сиромашнима — свето Писмо сведочи да је чинио „велика чудеса и знаке у народу” и да нико није могао да одоли мудрости и Духу којим је говорио. Супротстављали су му се учени рабини из различитих синагога, али су увек остајали без одговора пред Стефановом богонасутом речитошћу.
Противници су на крају прибегии лажном сведочанству, оптужујући Стефана да је говорио хулу на Мојсија и Бога. Одведен је пред Синедријум — врховни јеврејски суд — и оптужен да је говорио против Храма и Закона. Лица Стефаново засветлело се пред Синедрионом као лице анђелово, сведочи Свето Писмо.
Стефан је тада изговорио дугачак говор (Дела апостолска, глава 7) — једно од најлепших теолошких говора у Новом завету — у ком је прошао кроз целокупну историју спасења од Аврама до Христа, показујући како су Израиљци увек изнова одбијали Божје посланике. На крају је опоменуо суд речима: „Ви увек одолијевате Духу Светом.” Ове речи су разјариле Синедријум до крајности.
У судбоносном тренутку Стефан је уздигао очи ка небу и угледао „славу Божју и Исуса који стоји с десне Оцу” — и то је изговорио наглас. Маса је тада почела да виче, зачепила је уши, па су га изгнали из града и почели камењем гађати. Стефан је, клекнувши на колена, усред каменовања гласно молио: „Господе Исусе, прими дух мој” и „Господе, не прими им у грех овај.” Затим је, као што Свето Писмо каже, „заспао.” Ове су му речи једна од најдирљивијих сцена Новог завета — првомученик се на крају угледа у самог Христа који је на крсту молио за своје крвнике.
Међу онима који су стајали и чували огртаче каменилаца био је и млади фарисеј Савле — будући апостол Павле.
Тропар (глас 4)
Венац царства од руке Господа ти се, свети Стефане, удостоји, јер си савладао противнике и поконфундирао клеветнике који су као камене ките на тебе бацали. Али си гледао Христа који стоји с десне Оцу, и молио си се за све који те нападаху. Моли се и сада за спасење душа наших.
Кондак (глас 3)
Владика јуче дође к нама плтиом, а слуга данас из тела одлази. Јуче цар се роди у телу, а данас слуга каменовањем венчава се. Тога ради и савршени првомученик Стефан, премудри, Христу Богу виче: Господе, не прими им у грех овај.
О слави
Стефандан се слави 9. јануара по новом календару, само два дана после Божића (7. јануара). Ова близина Божићу даје Стефандану посебан карактер — празник пада у самом срцу божићних свечаности, док домаћинства још нису распрела празничну атмосферу.
Будући да је Стефандан мрсни дан — Божићни пост је завршен Бадњаком и Божићем, а нова посна периода још није почела — славска трпеза је богата мрсним јелима. Припрема се печеница, чорбе, сарме, гибанице и пите, а славски колач и жито не изостају. Многи домаћини искористе ову славу да послужују остатке божићне трпезе, па је Стефандан често слава обиља и топлог породичног славља.
Близина Божића чини да Стефандан у неким породицама има карактер „Мале Божићне славе” — гости који нису успели да дођу на Божић често сврате на Стефандан, па је кућа жива од породичних посета. Деца су још на зимском распусту, а цео јануарски период носи радосно расположење првих дана нове године и наставка Хрлистовог Рождества. Ова слава је посебно омиљена у породицама у којима има чланова са именом Стефан или Стевана.