Житије
Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов био је син риболова Зеведеја и Саломе, брат апостола Јакова Зеведејевог. Рођен је у Бетсаиди поред Галилејског језера. Још као млад ученик Јована Крститеља чуо је речи: „Ево Јагњета Божијег” — и одмах је кренуо за Христом. Заједно са братом Јаковом и Петром био је посебно близак Господу: свака три била су једини посведочила Христово Преображење на Тавору и Његову молитву у Гетсиману.
Јован је „ученик којег је Исус љубио” — тако га назива само његово Јеванђеље, у којему он никад не наводи сопствено име. За време распетија једини од апостола стајао је под крстом заједно са Богородицом и женама-мироносицама. Христос са крста предао му је Своју Мајку речима: „Ево ти матере!” и Богородици: „Ево ти сина!” Од тог часа Јован је Пречисту примио у своју кућу и чувао је до њеног Успења.
После Педесетнице Јован је деловао у Јерузалему, а затим у Малој Азији, где је оформио Цркву у Ефесу као престолници. За време цара Домицијана био је одведен у Рим и бачен у кључалу уље, но изашао је неоштећен. Затим је прогнан на острво Патмос, где му је Бог у виђењу открио апокалиптичне тајне — те је ту написао Откривење Јована Богослова. На Патмосу и у Ефесу написао је и Јеванђеље и три Посланице.
Јован је једини од дванаест апостола који није мученички страдао. Упокојио се у дубокој старости у Ефесу, вероватно почетком другог века. Предање каже да су га ученици сахранили живог по сопственој вољи, а да је гроб после био празан — само је миришљав прах остао. Други предак каже да се сваке године 8. маја из гроба дизао мирисни прах (мана) који је исцељиво деловао на болеснике — по томе се овај празник и слави.
Као јеванђелист, Јован је записао најдубље речи о Христовом Богосиновству: „У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.” Назван је Богословом јер је у Јеванђељу и Посланицама отишао најдаље у сазнању Божанства, а посебно је развио наук о љубави: „Бог је љубав, и ко остаје у љубави, у Богу остаје, и Бог у њему остаје.”
Тропар (глас 2)
Апостоле Христов возљубленни, притекни ко Господу и испрос нам отпуштение грехов: приемлет тја поклањајушчасја, иже падша на перси пријат тја. Проси ему, Богослов, и преславному, и да отпустит нам мрак и злобу грехов наших, мољасе нам си.
Кондак (глас 2)
Величију твојеју кто достојно воспојит; блистаја бо чудеси и точја бесед, јестество преходиши ума. Взлетајеши на висоту богословскују и Троици свидетелствујеши, прокажујеши Света свету и научајеши клањатисја једином Vladyce.
О слави
Јовањдан — прослава Светог Јована Богослова — слави се 8. маја по јулијанском (21. маја по новом) календару. У српским породицама ова слава је позната и као Јовандан или Јован Богослов, и представља једну од примеренијих пролећних слава. Славски сто у мају месецу већ није везан строгим постом, те домаћини могу да послуже разноврснија јела, од јагњетине до разних врста колача.
Централни део славе чини славски колач који се сече уз химну и јутарње молитве, као и славско жито — кољиво — које симболизује васкрсење и вечни живот, што је посебно прикладна асоцијација на апостола који није окусио телесну смрт. Домаћини славе примају госте током целог дана, а у неким крајевима Србије и Црне Горе задржао се обичај ношења славске свеће у цркву на литургију.
Свети Јован Богослов је заштитник теолога, писаца, штампе и књиге — у неким православним срединама красе га иконама у библиотекама и школским учионицама. Његова порука о љубави као сржи хришћанског живота чини га посебно блиским свима који траже дубље разумевање вере. Други јовањски празник пада 26. септембра (Преминуће Јована Богослова), који се у неким породицама слави као летња слава.