Житије
Свети апостоли Петар и Павле славе се заједно као „првоврховни апостоли” — двојица највећих стубеника Христове Цркве који су, сваки на свој начин, изграђивали и ширили хришћанство по целом тадашњем свету.
Свети Петар (првобитно Шимун, син Јонин) био је рибار са Галилејског језера из места Бетсаида. Заједно са братом Андријом, бацио је мреже и пристао уз Христа чим их је Он позвао. Петар је био горљив, непосредан и снажан човек — прв и да проговори, први да призна Христа за „Сина Бога Живога”, али и први који Га је у страху тајио три пута у ноћи пре распећа. Управо та три одрицања и потом тројно Христово питање „Симоне, љубиш ли Ме?” обележила су Петрово покајање и обнављање. После Васкрсења и Силаска Светог Духа, Петар је предводио апостоле у Јерусалиму, путовао по Малој Азији, Антиохији и Риму, где је на крају и распет — по сопственој молби наглавце, сматрајући се недостојним да умре на исти начин као Христос.
Свети Павле (првобитно Савле из Тарса у Киликији) био је фарисеј и горљиви прогонилац хришћана — био је присутан и сагласан са камењевањем првомученика Стефана. Али на путу за Дамаск облио га је небески сјај и зачуо се глас: „Савле, Савле, зашто ме гониш?” Тај сусрет с Васкрслим Христом потпуно је преобразио Павла. После крштења и вишегодишње припреме, постао је ненадмашни мисионар који је пропутовао цео медитерански свет — Малу Азију, Грчку, Македонију, Италију — оснивајући хришћанске заједнице и пишући посланице које чине значајан део Новог Завета. Његово теолошко мишљење о спасењу, милости и вери обликовало је хришћанску теологију до данас. Под царем Нероном око 67. године био је обезглављен у Риму.
Оба апостола су мученички страдала у Риму за време Неронових прогона, око 64—68. године. Њихове мошти су заједно сачуване и поштоване у Риму, због чега Црква слави ову двојицу заједно 29. јуна по старом календару — дан када је заједничка прослава њихових реликвија била установљена у Риму још у раном хришћанству.
Тропар (глас 4)
Првоврховних апостола, толиких васељене, Господа учитеља, моли се Милосрдном Богу да да миру корист и душама нашим велику милост.
Кондак (глас 2)
Петра тврдога и Павла богомисленога који свету темељ створише, венчав их чашћу и славом, јер узевши крст Христов и шесту истину, не стидеше се наука Христовог.
О слави
Петровдан пада 12. јула по новом (грегоријанском) календару, што одговара 29. јуну по старом (јулијанском). Један је од најомиљенијих летних славских дана у Србији. Ова слава долази одмах после завршетка Петровског поста (Апостолског поста) који траје од Духова па све до уочи Петровдана — што значи да славски ручак представља и свечано окончање поста.
На Петровдан је риба традиционално дозвољена, па многе породице припремају печену или пржену рибу уз славски колач и жито. Свети Петар се поштује као заштитник рибара, па је риба посебно прикладна на овом трпезарском столу. Поред рибе, праве се и месна јела, јер се пост завршио.
Петровдан је летњи празник — пада у пуном лету, у српњу, па се славља често организују напољу: у двориштима, баштама или на отвореном. Гозба се преноси на дубок хлад дрвећа и може трајати целог дана. У неким крајевима Србије, посебно уз реке и језера, Петровдан је повод за изласке на воду и риболов. Кажу стари да је тај дан „свачији празник” јер Петровдан слави велика породица апостолске традиције. Слава се сматра посебно поштованом јер су Петар и Павле кључни стубеници Цркве.