Житије
Свети великомученик и целитељ Пантелејмон рођен је око 275. године у Никомидији, главном граду Витиније у Малој Азији, у мешовитој породици: отац Еусторгије био је угледни паганин, док је мајка Еубула била побожна хришћанка. При рођењу добио је име Пантолеон — „лав у свему” — као израз родитељских надања у снажну и храбру личност.
Мајка га је у најранијем детињству васпитавала у вери Христовој, али је рано умрла. Отац га је потом дао на науке код чувенога лекара Еуфросина, који је био дворски лекар цара Максимијана. Млади Пантолеон је за кратко време савладао лекарску вештину и привукао пажњу самога цара, који га је намеравао поставити за свога личног лекара.
Тих дана срео је светога јереја Јермолаја, који је живео скровито са малом скупином хришћана. Јермолај му је објаснио да је Христос прави Лекар душа и тела, који исцељује самом речју и без накнаде. Као потврду истинитости хришћанске вере, Пантолеон је наишао на мртво дете које је ујела змија; помолио се Христу, дете је оживело, а змија пукла. Тада је примио свето крштење и добио ново име — Пантелеимон, што значи „свемилостиви” — јер се заветовао да ће лечити бесплатно свакога ко му се обрати.
После крштења Пантелејмон је обратио и свога оца у веру, а по његовој смрти раздао је наслеђено богатство сиромасима и робовима, пустио све слуге и посветио се искључиво лечењу и милосрђу. Није узимао никакву накнаду, лечио је молитвом призивајући име Христово, и многе је враћао у живот. Завидни пагански лекари пријавили су га цару Максимијану као хришћанина.
Доведен пред цара, Пантелејмон је смело исповедио Христа и одбио да принесе жртве идолима. Тада су над њим извршена сва могућа мучења: бачен је у узаврело олово, које се охладило; свезан каменом и бачен у море, али га је море избацило на обалу; предат је дивљим зверима, које су му лизале ноге; везан за точак, који се поломио; закован на маслинино дрво. Сва ова мучења издржао је неповређен, те су многи посматрачи, видевши чуда, примили веру. Најзад, око 305. године, посечен је мачем; из његове ране потекла је — по предању — крв помешана са млеком, а маслина под којом је посечен истога часа родила плодом.
Глава и део руке светога Пантелејмона чувају се у руском манастиру Светога Пантелејмона на Светој Гори, где и данас исцељују многе болести. Црква га слави заједно са светим бесребреницима Козмом и Дамјаном — онима који су лечили „без сребра” — као заштитника лекара и болесника.
Тропар (глас 3)
Страстотерпче свети и целитељу Пантелејмоне, моли милостивога Бога, да подари душа наших опроштај сагрешења.
Кондак (глас 5)
Подражатељу милостивога и благодат исцељења од Њега примио си, страстотерпче и победоносно мучениче Христов Пантелејмоне: молитвама својим душевне нам болести исцели, одгонећи непрестаног врага од оних што ти вапију: спаси нас, Господе!
О слави
Пантелејмондан се обележава 9. августа по новом (грегоријанском) календару, што одговара 27. јулу по старом (јулијанском). Празник пада у Успенски (Великогоспојински) пост — најстрожи двонедељни пост пред Велику Госпојину — па је славски сто строго посан.
Пантелејмондан је нарочито популаран међу лекарима, медицинским сестрама, фармацеутима и студентима медицине, који га сматрају небеским заштитником своје професије. У многим болницама у Србији налазе се капеле или иконе светога Пантелејмона, а традиција је да се тај дан у парохијама чита молитва за здравље болесних и да се болесници доводе у храм ради помазања светим уљем.
Традиционална јела на Пантелејмондан: будући да празник пада усред Успенског поста, сто је посни — без уља средом и петком, са уљем осталим данима, а будући да је 27. јули/9. август управо дан светитеља, дозвољена је риба и вино. Централно место заузимају славски колач и кољиво (славско жито), а уз њих се служе печена посна риба, пасуљ пребранац, посне сарме од киселог купуса, салате од печених паприка, воће и ораси. У породицама лекара обичај је да се за сто позову колеге и пријатељи из струке, те да се молитвено помену сви пацијенти и болесници.
У народу постоји побожан обичај да се на Пантелејмондан доноси посвештано уље са светилиште светога Пантелејмона — оно се чува у кући као лек и употребљава за помазање у случају болести, са молитвом: „Свети Пантелејмоне, целитељу душа и тела, исцели слуге твоје.”