Житије
Свети Никола, чудотворац мирликијски, рођен је у граду Патари у Ликији у трећем веку, у племићкој и побожној породици. Родитељи Теофан и Нона дуго су били без деце, а када се родио Никола, заветовали су га Богу. Већ од најраније младости показивао је изузетну побожност — средом и петком постио је још као дојенче.
После смрти родитеља Никола је наследио значајно богатство, које је у потпуности раздао сиромасима. Најпознатија прича јесте о трима сестрама чији се отац, да би избегао сиромаштво, спремао да их прода; свети Никола је три ноћи заредом кроз прозор бацао кесе са златом, чиме је девојкама обезбедио мираз и спасао их од пропасти.
Посвећен је за свештеника, а касније изабран за архиепископа града Мире у Ликији. Као епископ био је угледан на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године, где се по предању оштро супротставио јеретику Арију. Током Диоклецијановог гоњења провео је време у тамници, али није одступио од вере.
Предање приповеда многа чудеса: спасао је тројицу неправедно осуђених официра појављујући се у сну цару Константину, смиривао буру на мору за морнаре, враћао у живот децу, помагао сиромашнима и напуштенима. Упокојио се у дубокој старости око 343. године. Његове мошти се након најезде Турака преносе у Бари (Италија) 1087. године, где и данас миротече.
Свети Никола се прославља као заштитник морнара, путника, деце и сиромашних. У Србији је његова слава — Никољдан — најпопуларнија крсна слава.
Тропар (глас 4)
Правило вере и образ кротости, уздржања учитеља, јавио си се стаду своме у истини ствари. Тога ради стекао си висином смиреност, богатство сиромаштвом; оче светитеље Николаје, моли Христа Бога да спасе душе наше.
Кондак (глас 3)
У Мирликији, свети, јавио си се као истински светилник; јер Христово Јеванђеље испунивши, положио си душу своју за народ твој и спасао си недужне од смрти. Тога ради си освећен, као велики тајнољубац благодати Божје.
О слави
Никољдан је у Србији најпопуларнија крсна слава — слави је око петина српских породица. Слави се 19. децембра по новом (грегоријанском) календару, што одговара 6. децембру по старом (јулијанском).
Традиционална јела за Никољдан: пошто пада у Божићни пост, славски сто је посни. Централно место заузима славски колач и славско жито (кољиво). Често се припрема посна риба (јер Свети Никола није строго постан дан у Божићном посту — риба је традиционално дозвољена), пасуљ пребранац, посне сарме, салате од киселог купуса.
Обичаји укључују паљење славске свеће, сечење колача (обично га сече свештеник или старији мушки члан породице), исписивање житија свеца, и обилазак родбине и пријатеља. Домаћин славе је дужносник који прима госте током целог дана.
У српској народној традицији верује се да Свети Никола има кључ од мора и да га тај дан отвара — помиње се изрека „Свети Никола — пола зиме, пола лета”, што указује на његову позицију између јесени и пуног зимског периода.