Житије
Свети великомученик Димитрије Солунски, прозвани Миролијиви, један је од најсветлијих светаца Православне цркве и посебан заштитник града Солуна (Тхессалонике). Живео је на прелому трећег и четвртог века, у времену када је хришћанство још увек било прогањана вера у Римском царству.
Димитрије је потицао из угледне солунске породице. Отац му је био тајни хришћанин који је у кући имао скривену капелу, где је крстио сина и упознао га с хришћанском вером. Када му је отац умро, Димитрије је добио високи положај — по предању, цар Галерије или Максимијан поставио га је за проконзула (управника) Македоније са задатком да брани провинцију од варварских напада и, парадоксално, да прогони хришћане. Димитрије је, међутим, искористио свој положај да отворено проповеда хришћанство и да штити вернике.
Када је цар сазнао за ово, наредио је Димитријево хапшење и бачање у тамницу. Прича о мучеништву садржи и занимљив детаљ: цар је организовао гладијаторске борбе у част победе над Сарматима, а у арену је бацио и Димтиријевог пријатеља Нестора који је, пошто му се Димитрије у тамници помолило и благословио га, победио славног гладијатора Лија. Разјарени цар наредио је да се погубе и Нестор и Димитрије. Војници су продрли у тамницу и копљима проболи светитеља 26. октобра, по свему судећи 306. године.
Оно што је уследило после Димитријевог мучеништва чини га посебно драгим српском и православном народу: са места где су биле закопане мошти почело је да отиче мирисно уље — мир, одакле му долази надимак „Миролијиви”. Град Солун је затим изградио велику базилику над његовим гробом, а свети Димитрије је за векове постао небеским заштитником Солуна, заговарајући град у безброј наврата пред варварским најездама.
За српски народ Димитрије Солунски има посебно место јер је Солун био град из којег су света браћа Ћирило и Методије, апостоли Словена, кренула на мисију у словенским земљама. Митровдан је у Србији везан и за крај пољопривредних радова и јесенског периода.
Тропар (глас 3)
Велику нађе васељенска утврду тебе, победотворче, који си поражавао незнабошце, Димитрије. Ко је као ти у мукама постојан? Који си свет реке мироточја, којим помазујеш нас који те славимо.
Кондак (глас 2)
Бога твојега који ти даде спасење позна, Димитрије, и мученичку рану прихвати ревносно. Град Солун заштити и од сваког варварског напада га чувај, силним и богоблагодатним заговором твојим.
О слави
Митровдан се слави 8. новембра по новом календару (26. октобра по јулијанском). Ово је једно од најомиљенијих јесењих славских празника, нарочито распрострањен у Шумадији и централној Србији, где га слави знатан део породица.
Митровдан пада у позну јесен, када су земља и природа већ прешли у зимски одмор. У српском сеоском календару Митровдан је традиционално означавао крај јесењих послова — последње припреме за зиму, прераду воћа, чување стоце. Била је то природна тачка годишњег циклуса када се седи и одахне после напорног радног периода.
Славска трпеза је мрсна и обилна, јер Митровдан претходи Божићном посту који почиње тек 28. новембра по новом календару (15. новембра по јулијанском). Припремају се печеница, сарме, гибанице, разна јела од меса, а славски колач и жито су обавезни део славског обреда. У Шумадији се посебно цени домаћа ракија као пратилац славске трпезе.
Старија традиција везивала је Митровдан и за завршетак годишњих уговора и закупа — сезонски радници враћали су се кући, а газде су измириале дугове. Због тога Митровдан у српским пословицама носи конотацију краја периода, одакле и изрека „Дочекао Митровдан” у смислу дочекати крај неког терета или обавезе.