Шта значи израз „црвено слово”
Израз црвено слово потиче из старог начина штампања црквених календара. Обични дани у календару писани су црном бојом, а велики празници истицани су црвеном — да би одмах упали у очи и да би се верник подсетио да је тај дан посебан, посвећен Богу и неком светом догађају или светитељу. Отуда је у народу „црвено слово” постало синоним за велики празник, светковани и, по правилу, нерадни дан.
Црвена боја у црквеној традицији није случајно одабрана. Она је боја празника, радости и Христове жртве — боја која означава свечаност и издваја празник из низа обичних дана. Када у календару видимо црвено слово, то је позив да застанемо, дођемо на свету литургију и тај дан проведемо другачије од свакодневице.
Васкрс — празник над празницима
На врху свих празника стоји Васкрс (Пасха) — прослава Васкрсења Господа Исуса Христа. Он се не убраја у дванаест великих празника јер је изнад њих; Црква га назива „празник над празницима и светковина над светковинама”. Васкрс је покретни празник — датум му се рачуна према пролећној пуној мени, па пада сваке године другог датума, а од њега зависи и низ других празника.
Дванаест великих празника
После Васкрса, највећи су тзв. двунадесети (дванаест великих) празници. То су:
- Рођење Пресвете Богородице (Мала Госпојина)
- Воздвижење Часног крста (Крстовдан)
- Ваведење Пресвете Богородице
- Рођење Христово (Божић)
- Богојављење (Крштење Господње)
- Сретење Господње
- Благовести
- Улазак Христов у Јерусалим (Цвети)
- Вазнесење Господње (Спасовдан)
- Силазак Светог Духа (Тројице / Духови)
- Преображење Господње
- Успење Пресвете Богородице (Велика Госпојина)
Од ових празника, једни су непокретни (имају сталан датум, као Божић и Богојављење), а други покретни (зависе од датума Васкрса, као Цвети, Спасовдан и Тројице). Сви су у календару означени црвеним словом.
Уз дванаест великих празника, као велики се славе и Обрезање Господње (са Светим Василијем), Рођење светог Јована Крститеља (Ивањдан), дан светих апостола Петра и Павла (Петровдан) и Усековање главе светог Јована Крститеља.
Народни и национални празници
Поред општих хришћанских празника, у српском православном календару црвеним словом обележени су и празници од посебног националног и духовног значаја за српски народ:
- Свети Сава (27. јануар) — први српски архиепископ, просветитељ и заштитник српског народа и школства. Слави се у свим српским црквама и школама.
- Видовдан (28. јун) — дан Светог великомученика кнеза Лазара и свих српских светих мученика који су пали на Косову. Има и дубоко национално и богослужбено значење.
Ови празници сведоче о томе како су се вера и национално памћење српског народа кроз векове тесно испреплетали.
Традиција нерада на празник
По црквеном предању, на велике празнике означене црвеним словом верници се уздржавају од тешких и непотребних послова. Разлог није у томе да је рад сам по себи грех — рад је благослов — већ у томе да празник треба достојно прославити: доћи на свету литургију, помолити се, провести дан у миру, са породицом и у делима милосрђа.
Ово није правна забрана нити пропис који се намеће силом, већ позив срцу. Неодложни послови, брига о болеснима, храњење стоке и свако дело милосрђа нису забрањени — сам Господ Христос је и на празник чинио добро и исцељивао. Смисао нерада на празник јесте да човек бар тог дана одвоји време за Бога, а не да робује свакодневним бригама.
Списак свих празника и њихових датума може се пратити кроз православни календар, где је сваки велики празник посебно означен. Тако верник унапред зна када долазе црвена слова и може се на време припремити — постом, исповешћу и молитвом — да празник дочека спремне душе.
Разлика између црвеног слова и крсне славе
На крају, ваља разјаснити честу забуну. Црвено слово означава општи црквени празник који слави цела Црква — Божић, Васкрс, Светог Саву и друге. Крсна слава је, пак, породични празник: дан када једна српска породица прославља свог светитеља заштитника, наслеђеног с колена на колено, још од покрштавања предака.
Крсна слава не мора бити означена црвеним словом у општем календару — али се у породици прославља са једнаким, често и већим поштовањем него многи општи празници. Тако сваки дом има свој „црвени дан” у години, чак и када он за остатак Цркве није велики празник. Слава је јединствени израз српске православне побожности и чува везу породице са својим свецем заштитником кроз покољења.