Шта је свето помазање
Свето помазање (јелеосвећење или јелејомазање) је света тајна којом се православни хришћанин маже освећеним уљем уз молитве свештеника, примајући исцељење душе и тела и опрост греха. Библијски основ је јасан — апостол Јаков пише: “Је ли ко болестан међу вама, нека позове презвитера црквене, и нека се моле за њега, мазањем га уљем у име Господње. И молитва вере исцелиће болног, и уздићи ће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се” (Јак 5, 14-15).
Уље је од давнина симбол исцељења и Божје милости у Светом Писму. Помазањем се на болесника преноси благослов Духа Светога који делује на целовиту особу — и на њене физичке патње и на духовне ране греха који је можда допринео болести или је сметња исцељењу.
Православна теологија научава да постоји дубока веза између греха и болести — не у смислу да је свака болест казна за конкретан грех, већ да је грех уопште рана на човековој природи која се манифестује и у физичком пропадању. Свето помазање лечи оба аспекта.
Када се прима
За време болести: Свето помазање се прима када је човек болестан — физички или духовни. “Болест” у православном разумевању није само телесна немоћ; могу бити и тешка животна криза, духовна исцрпљеност, или дуго неисповедивана оптерећеност гресима. Свештеник долази кући или у болницу кад год га породица позове.
На Велику среду: Јединствен српски и општеправославни обичај је јелеосвећење на Велику среду — у предвечерје Великог четвртка, уочи Страстне седмице. Тада се у црквама врши опште свето помазање за све вернике, без обзира на здравствено стање. Ово је церемонија помазања целокупне цркве заједнице.
Није само за крајње болесне: Многи верници чекају помазање до последњег часа, погрешно верујући да се оно даје само умируићма. Ово је грешка. Свето помазање је лек, а лек се узима на време — не чека се да болест постане неизлечива.
Ток обреда
Обред јелеосвећења је дужи и свечанији од већине осталих светих тајни.
Припрема: Свештеник припрема мали сто прекривен белим платном, на коме се налази кадионик, освећено уље (маслиново, благословљено), мала посуда за уље, и свеће. Болесник лежи или седи, по могућности у чистој белој одећи.
Читања: Током обреда чита се седам апостолских читања и седам јеванђелских одломака, који говоре о исцељењу, покајању и Божјој милости. Између сваког пара читања свештеник маже болесника освећеним уљем.
Помазање: Свештеник умочи кист или памук у освећено уље и маже болесника по челу, образима, ноздрвама, устима, грудима и шакама. Уз свако мазање чита се кратка молитва за исцељење.
Завршна молитва: На крају, свештеник ставља отворену Јеванђељ књгу на главу болесника и чита дугачку завршну молитву — приносна молитва за опроштење свих греха које је болесник можда заборавио да исповеди или није био у стању да исповеди.
Опрост заборављених греха: Посебна вредност светог помазања је у томе што се њиме опраштатају и греси који нису исповјештени — не због неискрености, већ због заборава или немогућности. Ово не замењује исповест, али је духовни лек за оно што човек није могао исповедити.
Заблуда о “последњој помасти”
Најраспрострањенија заблуда о светом помазању је да је то “последња помаст” — сакрамент који се даје само умируићма у последњим сатима живита. Ова заблуда долази из римокатоличке праксе где је тзв. “последње помазање” заиста годинама било везано за умирање.
У Српској православној цркви, свето помазање никада није било и није “последња помаст”:
- Прима се током болести, не након што се изгуби свака нада
- Прима га и здрави верник на Велику среду
- Сврха му је исцељење и опрост, не опраштај од овог света
Овде је на месту похвалити породице које што пре зову свештеника кад им је неко болестан — то је исправна пракса. Чекање до последњег часа лишава болесника исцељујуће снаге ове свете тајне док му може највише користити.
Ако сте у недоумици да ли је помазање “преурањено”, знајте: не постоји преурањена брига за душу и тело болесника. Позовите свештеника.