Увод
Десет Божијих заповести, познатих и као Декалог (од грчког дека — десет и логос — реч, дакле “десет речи”), темељ су моралног закона који је Бог дао човечанству. Према Светом писму, Бог их је објавио пророку Мојсију на гори Синају, око три месеца после изласка израиљског народа из египатског ропства. Предање каже да их је сам Бог написао на две камене плоче (Излазак 31, 18).
Заповести се читају у двадесетој глави Књиге Изласка (2. Мојсијеве) и понављају у петој глави Поновљеног закона (5. Мојсијеве). Оне нису застарели закон Старог завета — Господ Исус Христос их је потврдио и продубио, сажимајући их у две велике заповести љубави: љубав према Богу и љубав према ближњему (Матеј 22, 37–40). Прве четири заповести уређују наш однос према Богу, а преосталих шест наш однос према ближњима.
У православној традицији заповести се не посматрају као пуки списак забрана, већ као путоказ ка животу у складу са Божјом вољом — као ограда која штити душу од пропасти и води је ка спасењу.
Прва заповест
“Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим мене.”
Прва заповест поставља темељ све вере: постоји један једини истинити Бог. Она забрањује идолопоклонство, али и сваки облик стављања нечега изнад Бога — било да је то новац, власт, слава, човек или сопствена жеља. Све чему се клањамо уместо Богу постаје наш идол. Ова заповест позива нас да Богу дамо прво место у срцу, мислима и делима, и да Му се обраћамо у молитви као извору сваког добра.
Друга заповест
“Не прави себи идола нити какве слике онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод земље; немој им се клањати нити им служити.”
Друга заповест забрањује прављење идола и клањање створеним стварима уместо Створитељу. Често се поставља питање о православним иконама — али иконе нису идоли. Ми се не клањамо дрвету и боји, већ кроз икону уздижемо ум ка ономе кога она представља — Христу, Богородици, светитељима. Црква то назива поштовањем, а не обожавањем; обожавање припада једино Богу. Ова заповест нас такође упозорава на савремене идоле: грамзивост, телесне страсти и обожавање самога себе.
Трећа заповест
“Не узимај узалуд име Господа Бога свога.”
Трећом заповешћу Бог штити светост свога имена. Забрањује се псовање, заклињање, лажна заклетва и свако олако и непоштено спомињање Божјег имена. Име Божје треба изговарати са страхопоштовањем — у молитви, благосиљању и захвалности. Онај ко проклиње или псује светиње вређа самог Бога и наноси штету сопственој души.
Четврта заповест
“Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради, а седми дан је одмор Господу Богу твоме.”
Четврта заповест позива нас да један дан у недељи посветимо Богу. У Старом завету то је била субота, а хришћани од апостолских времена светкују недељу — дан Васкрсења Христовог. Овај дан намењен је одмору од свакодневних послова, одласку у цркву, молитви и делима милосрђа. Заповест нас учи равнотежи: рад је благослов, али човек не живи само од рада — души је потребан дан посвећен Богу.
Пета заповест
“Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.”
Пета заповест је прва са обећањем — Бог уз њу везује благослов дугог и доброг живота. Она нас учи да поштујемо родитеље, да бринемо о њима у старости и да им будемо захвални. У ширем смислу, заповест учи поштовању сваке законите власти и старешинства — духовних отаца, учитеља и оних који се старају о општем добру. Поштовање родитеља је одраз поштовања према Богу, јер родитељи су нам дали живот.
Шеста заповест
“Не убиј.”
Шеста заповест штити светост људског живота, који је дар Божји. Она забрањује не само убиство, већ и мржњу, гнев, освету и све што води уништењу ближњега — јер је Христос рекао да онај ко се гневи на брата свога већ је крив (Матеј 5, 21–22). Заповест нас позива да чувамо и свој и туђи живот, да будемо милостиви и да гајимо мир.
Седма заповест
“Не чини прељубе.”
Седма заповест штити светост брака и чистоту тела и душе. Она забрањује брачну неверу, блуд и сваку телесну нечистоту. Брак је у православљу света тајна и Црква га чува као одраз савеза љубави. Заповест позива супружнике на верност, а оне који нису у браку на уздржање и чистоту. Христос је продубио ову заповест учећи да и похотљива помисао већ повређује срце (Матеј 5, 28).
Осма заповест
“Не укради.”
Осма заповест штити правду и туђу имовину. Она забрањује крађу, превару, варање, неплаћање праведне наднице и свако непоштено богаћење на туђу штету. Заповест позива на поштење, марљивост и дељење са онима који су у потреби. У православном схватању, и ускраћивање милостиње сиромаху може бити облик неправде.
Девета заповест
“Не сведочи лажно на ближњега свога.”
Девета заповест штити истину и добро име ближњега. Она забрањује лаж, клевету, оговарање, лажно сведочење и све чиме се наноси штета угледу другога. Реч има моћ да гради или разара, па нас заповест позива да говоримо истину са љубављу и да чувамо част свога ближњега као своју.
Десета заповест
“Не пожели куће ближњега свога, не пожели жене ближњега свога, нити игдје што је његово.”
Десета заповест тиче се срца и помисли. Док претходне заповести забрањују зла дела, ова забрањује саму злу жељу — завист и похлепу за оним што припада другоме. Грех почиње у срцу, па Бог жели да очистимо извор зла пре него што оно прераста у дело. Заповест нас учи задовољству оним што имамо и радовању туђој срећи уместо зависти.
Значај у православном животу
Десет заповести нису само древни прописи — оне су живо мерило савести сваког хришћанина. У православној духовности заповести се често користе као огледало за испитивање савести пре исповести: верник пролази кроз сваку заповест и преиспитује се како је испунио Божју вољу.
Христос није укинуо заповести — Он их је испунио и подигао на виши ниво, преместивши тежиште са спољашњег дела на унутрашње стање срца. Спољашње испуњење закона без љубави остаје празно; зато је Господ сав закон сажео у заповест љубави према Богу и ближњему.
За православног хришћанина, чување заповести није ропско испуњавање правила из страха од казне, већ израз љубави и захвалности према Богу. Онај ко воли Бога, природно чува Његове заповести — као што је Христос рекао: “Ако ме љубите, заповести моје држите” (Јован 14, 15). Тако заповести постају пут ка животу у светости, миру и заједници са Богом.