Житије
Свети Апостол Тимотеј родио се око 17. године по Христу у Листри, граду у области Ликаонија у Малој Азији. Отац му је био Грк незнабожац, а мајка Јеврејка по имену Евника, верна хришћанка још од раних дана проповеди апостола Павла. Његова бака Лоида била је једна од првих хришћанки у Листри, жена дубоке вере која је одгајила Евнику, а Евника у тој истој вери одгојила Тимотеја — о чему апостол Павле пише с видним ганућем у Другој посланици Тимотеју: „Сећам се искрене вере твоје, која је најпре живела у баки твојој Лоиди и матери твојој Евники, и убеђен сам да и у теби.” (2 Тим 1, 5).
Апостол Павле упознао је Тимотеја за време првог мисионарског путовања, када је обишао Листру и околне градове. Угледавши младића кога су тамошња браћа топло препоручивала, Павле га је узео за сапутника и помазан у веру ређањем руку. Одтада је Тимотеј био Павлов најближи и највернији друг у апостолским трудовима — путовао је са њим кроз Македонију, Атину, Коринт, Ефес, био слат као изасланик у најосетљивијим црквеним ситуацијама. Павле га назива „син мој љубљени и верни у Господу” (1 Кор 4, 17), „сарадник мој” (Рим 16, 21), „брат наш” (2 Кор 1, 1). Ретко је у историји Цркве забележено толико лично привржености између апостола и ученика.
Тимотеј је присуствовао хапшењу апостола Павла и делио с њим бриге око младих црквених општина разбацаних по читавој Малој Азији и Грчкој. Када је Павле био затворен у Риму, Тимотеј му је био десна рука. Управо из римског затвора Павле му је упутио Другу посланицу Тимотеју — своју духовну опоруку, писану пред саму смрт, прожету дирљивим позивом: „Проповједај реч, навали у време и невреме, караји, преклињај, заповедај са свим трпљењем и науком.” (2 Тим 4, 2). На крају посланице, Павле моли Тимотеја да му дође што пре, јер остаде сам — и тај је позив једно од најтужнијих и најљудскијих места у читавом Новом завету.
Апостол Тимотеј постављен је за првог епископу Ефесу — велеграду на западној обали Мале Азије, центру тамошње цркве, где је апостол Јован Богослов живео и написао Јеванђеље. Тимотеј је управљао ефеском црквом са мудрошћу и кротошћу, чувајући праву веру, сузбијајући јереси и бринећи се за сиромашне. Око 97. године, за време цара Нерве (по другом предању, Домицијана), пагански становници Ефеса приредили су процесију у част идола. Тимотеј је изашао пред гомилу и храбро позвао народ да напусти идолска празновоља. Разјарена маса бацила се на њега, тукла га камењем и палицама, и оставила да умре. Свети Тимотеј предао је душу Богу 22. јануара. Његове свете мошти пренете су у Цариград 356. године и положене у цркви Светих Апостола, поред моштију апостола Андреја и Јеванђелисте Луке.
Црква светог Тимотеја слави као апостола, али и као једног од првих епископа хришћанске историје — узор пастира који с љубављу чува стадо, верно преноси предање и није се уплашио мученичке смрти.
Тропар (глас 3)
Апостоле свети Тимотеју, врли учениче и вернога Павла пратиоче, који си Ефес светлошћу еванђеља озарио и за Христа крв пролио: моли Бога милости да нам дарује светлост Његове истине и спасење душа наших.
Кондак (глас 1)
Павлов учениче и насљедниче, Тимотеју блажени, који си Ефес мудро пастирски управљао и мученички венац примио: заступај пред Господом оне који с љубављу твоје свето успомене почитују.