Житије
Свети Преподобни Теодосије Велики, назван Оцем киновита јер је организовао и утемељио заједнички (киновитски) начин монаштва у Палестини, рођен је око 423. године у месту Могарисос у Кападокији (данашња Турска), у побожној хришћанској породици. Од најраније младости осетио је снажан Божији позив ка аскетском животу и монаштву. Читајући житија и дела отачких подвижника, посебно га је задивио пример Авраама, оца вере, који је напустио све земаљско на Божији позив.
Млади Теодосије кренуо је на ходочашће у Свету Земљу и по доласку у Палестину упути се Симеону Ступитнику на Дивној гори, да од њега прими благослов за подвижнички пут. Симеон га је примио с љубављу и упутио га у тајне духовног живота, а потом благословио да пође у Палестину и настави пут који му је Бог назначио.
У Палестини је Теодосије неко време живео као пустињак и стицар (исихаст) на једном пустом месту близу Витлејема. Глас о његовој светости и мудрости брзо се проширио, и многи монаси и тражитељи духовног спасења почели су да му притичу са свих страна. Схвативши да му је Бог поверио и обавезу старешинства над ближњима, Теодосије није одбио, него је моудро и с љубављу прихватио дужност игумана и духовног оца великом братству које се око њега сакупило.
Подигао је велики манастир у пустињи близу Витлејема, у месту званом Катисмон, који је убрзо прерастао у огромну монаштву заједницу. Манастир је имао неколико цркава прилагођених различитим народима — за Грке, за Грузијце и за Арменце — јер су се монаси из читавог тадашњег хришћанског света склањали под окриљем Теодосијевог водства. У време највеће славе манастир је збрињавао и духовном дисциплином водио и до неколико хиљада монаха, што га је чинило једном од највећих монашких заједница у историји Цркве.
Свети Теодосије увео је строги али уравнотежени ред заједничког живота: заједничка богослужења, заједнички рад, заједничка трпеза и братска љубав као темељ свега. Овај киновитски начин, који је на истоку раније дао свети Пахомије Велики, Теодосије је уздигао на нови ниво организације и духовне озбиљности. Истовремено је био чувени добротвор и милосрдник: оснивао је болнице, склонишиа за старе и немоћне, те хоспиције за путнике и ходочаснике.
У време јереси Акакија Цариградског и после Халкидонског сабора (451), свети Теодосије стао је чврсто на страну православља и подржао халкидонска одређења о две природе у Христу. Када је цар Анастасије, који је симпатиасао монофизитство, покушао да присили палестинске монахе на одрицање од Халкидона, свети Теодосије је јавно и храбро одбранио правоверни наук, због чега је привремено протеран из манастира. Но после царевог покајања и захтева народа, вратио се у своју заједницу с још већим угледом.
Упокојио се у Господу око 529. године, достигавши дубоку старост од око сто и шест година. Сахрањен је у манастиру који је сам подигао, а који и данас постоји у Палестини. Црква га слави као једног од великих отаца киновитског монаштва, заједно са светим Савом Освећеним, чији је био савременик и духовни друг у утемељењу палестинског монаштва.
Тропар (глас 1)
Пустиње становниче и у тијелу Анђеле, и чудотворче каким си се јавио, оче наш Теодосије, постом, бдењем и молитвом небескима даровима си се обогатио, и исцелиш све који к теби са вјером притекају. Слава Оному који ти је дао силу, слава Оному који те је овјенчао, слава Оному који кроз тебе све исцељује.
Кондак (глас 1)
Плодове подвига примивши од Бога, сјајниш у мноштву чудеса, преблажени оче. Јер твојим молитвама ђаволске накане разарају се и болести се оздрављују вјернима. Зато молимо те: моли се за нас Христу Богу, да спасе душе наше.