Житије
Свети Теодор Тирон, чије име у преводу значи „Божји дар”, а надимак тирон означава новајлију или регрута у римској војсци, живео је крајем трећег и почетком четвртог века. Родио се у области Амасеји у Понту (данашња североисточна Турска), у време када је Римским царством управљао цар Максимијан, познат по свом жестином према хришћанима. Теодор је био млад војник који је тек ступио у војничку службу — стога надимак тирон — пун жара и храбрости, али још неискусан у ратничким ветинама.
Када је Максимијан издао едикт којим је наредио свим војницима да жртвују идолима, Теодор је отворено одбио. Пред војним старешинама јасно је исповедио своју веру у Исуса Христа, рекавши да он не може приносити жртве мртвим идолима док живи Бог постоји. Старешине, налазећи се у недоумици шта да учине са овим смелим регруртом, дали су му неколико дана да промисли о својој одлуци. Уместо да искористи то време за обраћање, Теодор је искористио слободу да запали храм богиње Kybele у Амасији, чиме је јасно и недвосмислено исказао своју вероисповест.
Ухваћен и бачен у тамницу, Теодор је подвргнут испитивањима и мучењима. Током ноћи проведене у тамници, Теодор је, по предању, доживео анђелску утеху — анђели Божји окружили су га и певали му рајске песме. Овај духовни доживљај учврстио је војничку душу мученика у оданости Христу. Упркос суровим мукама — био је бичеван, разапињани на крст и на крају бачен у огањ — Теодор је посведочио да је у њему невидљива Божја сила. Венчан мученичким венцем, преминуо је у пламену, али није изгорео, и тело му је остало неокрњено. Мучеништво је поднео око 306. године.
Посебно место у литургијском животу Српске православне цркве свети Теодор Тирон заузима на првој суботи Великог поста, која се назива Теодоровом суботом или Теодоровим даном. Ово посебно поштовање проистекло је из чудесног догађаја који се збио у четвртом веку. Цар Јулијан Апостата, који је настојао да наведе хришћане на нехотично скрнављење вере, наредио је да се на почетку Великог поста храна на тржницама тајно покваси крвљу идолских жртава. Свети Теодор се тада јавио у сну цариградском патријарху Евдоксију, упозорио га на цареву смицалицу и наредио да се верници хране куваном пшеницом — кољевом (житом). Црква је од тада на Теодоровом суботу увек освећивала и делила кољиво. Овај догађај открива Теодора Тирона као небеског заштитника хришћанског народа и чувара православног предања.
Св. Теодор се приказује у војничкој опреми, као млад витез. Чашћен је као заштитник војника, а посебно регрута и младих који ступају у војни позив. Моштима светог Теодора, које су донешене у Цариград, приписивана су многа чудотворна исцељења. Црква светог Теодора подигнута је у Цариграду још у четвртом веку, и до данас је његово име једно од најпопуларнијих у православном свету.
Тропар (глас 2)
Велику вером стекао си веру као оружје, и самелио си неверје погана, великомучениче Теодоре. И у огњу ниси изгорио посредовањем Христовим, и утеху Духа Светога примио си. Моли се Христу Богу за спасење душа наших.
Кондак (глас 8)
Веру Христову као штит примивши у срце, силе непријатеља си покорио; и венцем мученичким окрунио си се вечно, Теодоре, јер си неугасив крепошћу. И ти, свемилостиви, сачувај нас од сваког зла.