Житије
Свети Нектарије Егински, чудотворац и један од највољенијих светитеља савремене Грчке и целокупног православног света, родио се 1. октобра 1846. године у Силиврии, у Тракији, као Анастасије Кефалаш. Одрастао је у скромној породици и од детињства показивао изузетну богољубивост. По предању, још као дечак писао је писма Христу, молећи Га за помоћ у сиромашној породици.
После завршених теолошких студија у Атини, Нектарије је отишао на острво Хиос где је примио монашки постриг. Привукавши пажњу Патријарха Александријског Софронија ИВ, премештен је у Александрију где је заређен за ђакона, потом за свештеника, а 1889. године посвећен за епископа Пентаполиса. Свуда је остављао утисак човека дубоке молитве и искреног пастирског жара.
Међутим, убрзо почињу његова искушења. Завистници који су се бојали његовог утицаја и угледа покренули су клеветничку кампању пред Патријархом, приказујући га као амбициозног и неподложног хијерархији. Патријарх Софроније ИВ, не проверивши оптужбе, разрешио га је дужности и наредио да напусти Египат. Нектарије је ово примио без жалбе и горчине, прихвативши неправду са хришћанским стрпљењем какво би иначе само свеци могли да поднесу.
Вративши се у Грчку, суочио се с новим одбијањима: више епископија није га хтело примити у свештеничку службу, јер су се црквени достојанственици бојали да приме човека којег је Патријарх удаљио. Живео је у сиромаштву, пишући богословске расправе и стиховане химне Богородици, док му је коначно Министарство просвете поверило управу Ризарионске богословије у Атини (1894). Ту је остао пуних четрнаест година, васпитавајући генерације свештеника с неуморном пажњом и љубављу.
На крају живота остварио је давну жељу: повукао се на острво Егину и ту помогао оснивање женског манастира Свете Тројице, којим је управљао до краја. Задње месеце провео је у болници у Атини, где је и упокојио се 9. новембра 1920. године. По предању, када су скидали с њега болнички огртач да обуку другог болесника, тај човек који је деценијама патио од парализе одмах је устао и проходао — Нектаријева света сила деловала је одмах после упокојења.
Канонизован је 1961. године, а од тада су се чуда умножила до небројивих сведочанстава: оздрављења од рака и тешких болести, спасења од беда и искушења. Сваки дан на Егини пристижу ходочасници из целе православне екумене. Српски православни верници посебно га поштују као заговорника пред Богом, коме се моле за телесна и духовна оздрављења.
Тропар (глас 1)
Смирења и кроткости живим образом био си, свети Нектарије, пастир Пентаполиса; клевете и неправде стрпљиво поднесе и Богу се прослави. Моли Га, чудотворче, да спасе душе наше.
Кондак (глас 1)
Као звезда из Тракије засија си, свети Нектарије, и на Егини као огњени стуб усправи се. Оздрављаш болеснике, утешаваш жалосне и молиш Христа за нас; тога ради те славимо, заговорника вернога.