Житије
Свети Наум Охридски, чудотворац и просветитељ словенског југа, био је један од најближих и највернијих ученика светих Кирила и Методија. Његово порекло није с потпуном сигурношћу утврђено — предање га везује за словенско племе Брсјаци из области око Охрида и Преспе — али је несумњиво да је од најранијег доба свог мисионарског живота био уз свету браћу, делећи с њима све напоре и радости апостолског труда.
Наум је учествовао у великој моравској мисији — пратио је света браћа у Велику Моравију 863. године и био сведок рађања словенске писмености и богослужења на народном језику. После Ћирилове смрти у Риму (869.) и Методијевог наставка мисије у Моравији, Наум је био уз свог учитеља до краја. После Методијеве смрти (885.) франачки бискупи прогнали су његове ученике из Моравије, сузбијајући словенску литургију. Наум је заједно с Климентом Охридским и осталим ученицима протјеран.
Прогнани ученици стигли су у Бугарско царство, где их је цар Борис-Михајло примио с чашћу. Наум је провео прве године у Преславу и Плисци, поучавајући бугарско свештенство и ширећи словенску писменост и литургијско предање. Тек око 893. до 900. године Наум се преселио у Охрид — тада већ под окриљем бугарског царства — где је Климент Охридски био постављен за првог словенског епископа.
На обали Охридског језера, на месту које се и данас зове Свети Наум, Наум је подигао манастир посвећен светим Арханђелима, који је и данас једно од најзначајнијих светилишта словенског православља. Из тог манастира наставио је интензивну мисионарску и просветитељску делатност — поучавао је свештенство и монахе, преписивао и умножавао црквене књиге, чинио дела милосрђа и исцељивао болесне. Предање му приписује бројна чудеса, нарочито оздрављење умоболних, због чега се његовим моштима и данас слазе болесници који траже исцелење душе и тела.
Наум се упокојио 23. децембра 910. године у свом манастиру, окружен браћом-монахима којима је дао монашки образ и засадио име Божије у душе. Сахрањен је у самом манастиру, а над гробом је убрзо почело да се јавља мноштво чудеса, те је Црква брзо приступила његовом прослављању.
Свети Наум је уз Климента Охридског стуб словенског православног југа. Заједно с њим чини двојицу потомака просветитељског наслеђа Кирила и Методија у македонским и српским земљама. Охридска архиепископија — духовна мајка Српске Цркве — не може се замислити без Наумовог монашког и просветитељског труда.
Наум је заштитник свих који траже исцелење од душевних болести и свих који су изгубили снагу вере. Манастир Свети Наум на обали Охридског језера место је ходочашћа за православне вернике из целе регије и један од најлепших и најмирнијих манастирских комплекса на Балкану.
Тропар (глас 4)
Свети богомудри оче Ауме, просветитељу Словена, монашки образ носивши, као Христов угодник засијао си чудесима. Житијом и наукама утврди Цркву, моли Христа Бога да спасе душе наше.
Кондак (глас 2)
Блажени оче Ауме, звездо просветитељска, учениче Кирила и Методија, манастир на води заснова си и њиме богатство небеско стекао. Моли Христа Бога, просветитеља Словена, за све који с вером притекају к теби.