Житије
Свети Апостол Јуда Тадеј био је један од Дванаесторице апостола које је Господ Исус Христос изабрао за непосредне сараднике и сведоке Свог земаљског делања. Звао се Јуда — али да би се разликовао од Јуде Искариотског, који је издао Господа, сабор апостола и предање Цркве увек га назива Јуда Тадеј или Леви, или у српској традицији једноставно Свети Апостол Тадеј. У Светом писму помиње се као „Јуда Јаковљев” (Лк 6, 16; Дела 1, 13) — син (или брат, по другом тумачењу) Јакова Млађег. Предање га сматра братом по телу свете Богородице и Господа по месу, као сина праведног Јосифа од првог брака, због чега носи почасни назив „брат Господњи”.
У току Христове земаљске службе Јуда Тадеј је, попут осталих апостола, слушао Учитеља, био сведок Његових чуда, Тајне вечере, распећа, васкрсења и Вазнесења. На Тајној вечери управо он је Господу поставио дубоко питање: „Господе, шта је то да ћеш нам се ти јавити, а не свету?” (Јн 14, 22). Христов одговор — да онај ко Га љуби чува Његову реч и да ће им Отац и Син доћи и стан код њега учинити — остао је каменом темељцем апостолског богословља о унутрашњем пребивању Тројице у души.
После силаска Светога Духа на Педесетницу, Јуда Тадеј је ревносно проповедао еванђеље. Апостолско предање бележи да је деловао у Јудеји, Самарији и Галилеји, а потом отишао у далеке крајеве — у Арабију, Месопотамију, Персију и суседне области. Свугде где би стигао, обраћао је народе Христу, поучавао их истини Светог Тројства, оснивао црквене општине и ређао епископе и презбитере. Убоган по изгледу, незнатан по пореклу, али богат Светим Духом, апостол Тадеј показивао је знаке и чуда која су незнабошце приводила вери.
Једино Свето писмо које је написао јесте Посланица Јуде апостола — кратка, али изванредно снажна посланица упућена свим верницима, у којој снажно позива на борбу за једанпут предану светима веру, опомиње од лажних учитеља и завршава узносном доксологијом: „А ономе који може да вас сачува без пада и да вас постави пред своју славу без мане са радошћу… једином мудроме Богу, Спаситељу нашем, слава и величанство, сила и власт, и сада и у све векове. Амин.” (Јд 24–25).
Мученичка смрт апостола Јуде Тадеја збила се у Персији или Јерменији, где га је, по предању, убила мноштво стрела и секира, заједно са Апостолом Симоном Зилотом. Црква их слави заједно 19. јуна по јулијанском календару. Свете мошти чуване су у разним црквама Истока; део реликвија доспио је и у Рим. Апостол Јуда Тадеј заштитник је верних који се налазе у безизлазним и тешким стањима, те му се народ моли у најтежим животним искушењима.
Тропар (глас 3)
Апостоле свети Јудо Тадеје, сродниче Христов и прославитељу народа далеких, ти који си веру предату светима бранио и реч Божју по свету сејао: моли Милостивог Бога да нам дарује опроштај грехова и спасење душа наших.
Кондак (глас 2)
Христа Бога славног наследника и сапутника Симонова, апостола Јуде Тадеја похвалимо; он који је Посланицу божанском мудрошћу написао, њоме потврди нас у правој вери и сачувај од напасти лажних учитеља, молећи се Господу за нас.
О слави
Свети Апостол Јуда Тадеј не слави се као масовна крсна слава у српском народу.