Житије
Света Новомученица Злата Мегленска живела је у осамнаестом веку у македонском селу Слатина, недалеко од Меглена (данас крај у северној Грчкој), у побожној хришћанској породици. Њено име — Злата — није било само име, већ и слика њене душе: поред чистоће и лепоте тела, Злата је била надахнутог духа, испуњена верском поукама и чврстом љубављу према Христу којој се од детињства предавала. Живела је тихо, радећи у домаћинству, молећи се и читајући црквене књиге, не слутећи каква судбина јој предстоји.
Турски суседи, привучени њеном лепотом и чистотом, сновали су како да је придобију. Злата је била отета од стране Турака који су улагали све напоре да је наведу на прелаз у ислам. Нуђена су јој богатсва, обећан јој је удобан живот у турском домаћинству, а када је све то одбацила, приступило се насиљу. Турци су употребили и њену породицу као полугу: довели су пред њу родитеље, браћу и сестре, претили им мучењем и смрћу, надајући се да ће од љубави према ближњима променити одлуку. Злата је на то одговорила речима вредним првих мученика: „Волим Христа више од свега на овоме свету; Он је моја једина љбав и моја вечна нада; не могу Га се одрећи ради ичег земаљског.”
Мучења која су потом уследила била су сурова. Злата је везивана, бичевана, присиливана да стоји на хладноћи и врелини без хране и воде — али ни једна казна није сломила њену веру. Она је молитве изговарала и у тами тамнице и под шибама џелатовим, све више наликујући древним девичанским мученицама какве је слушала у цркви. Њено сведочанство допирало је чак и до неких Турака који су се питали каква је то сила која оволику чврстину даје младе девојци.
Мучеништво је Злате Мегленске задобила око 1795. године. Погубљена је од стране турских насилника, одрубивши јој главу или је прободавши — предање бележи разна сведочанства о начину страдања. Посебно је драгоцено што је на месту страдања био присутан свети Космас Аитолски, великомученик-просветитељ православних хришћана под турским јармом, који је сам забележио и потврдио Златино сведочанство. Захваљујући Космином сведочанству, њена успомена била је непосредно сачувана за потомство.
Света Злата Мегленска јесте симбол отпора православних хришћана под петовековима османског господства, али и нешто много дубље: она је живи доказ да благодат Божја даје снагу оним који су слаби по свету да надмаше и најмоћнијег непријатеља, само ако се свим срцем држе Христа. Црква је прослављује као светитељку чија је крв била семе хришћанства у македонском народу.
Тропар (глас 4)
Девичанским подвигом засијала си, мученице Злато, и венцима мученичким украсила си се, одбивши улагања непријатеља и претње силних. Христа си изабрала више од свега земаљског и славно страдала за Њега. Моли Бога за нас који те славимо, преблаженаја.
Кондак (глас 3)
Млада девица и храбра мученица, Злато пресвета, ни муцењем ни обећањима ниси пала. Веру Христову чврсто си исповеди и с венцима муценичким пришла си Христу Богу. Преклини Га за наше спасење.
О слави
Света Злата Мегленска није раширена крсна слава у српским домовима, али је особито поштована у македонским крајевима и међу верницима који штују новомученике под турским јармом.