Житије
Света равноапостолна мироносица Марија Магдалена била је жена из Магдале, малог рибарског места на обали Галилејског језера. Пре сусрета са Христом живела је у тешком ропству греха и демонске власти — Господ је из ње истерао седам демона. Тај преображај био је тако потпун и радикалан да је од тада постала Његова најодданија и најревноснија ученица.
Од тренутка ослобођења пратила је Христа по Галилеји и Јудеји, учествовала у опремању Његових мисионарских путовања заједно са другим женама, те користила сопствену имовину за подршку апостолске заједнице. Јеванђелиста Лука наводи је одмах после казивања о Марији из Витаније, али као посебну личност, чиме наглашава да су то две различите жене — традија их је понекад поистовећивала, али Православна Црква их разликује.
За време Христовог страдања и распећа Марија Магдалена била је присутна под крстом, заједно са Богородицом, Јованом Богословом и осталим женама-мироносицама. Пратила је до краја поворку са телом Спаситеља до Јосифовог гроба. У зору првог дана по суботи она и остале мироносице кренуле су да намирисаним миром помажу Христово тело — и тада су биле прве које су виделе празан гроб и анђеле који су објавили Васкрсење.
Сам васкрсли Господ указао се најпре Марији Магдалени — та сцена описана је у Јеванђељу по Јовану: она је плачући стајала крај гроба и испрва није препознала васкрслог; чувши једино Његово: „Маријо!” — препознала га је и бацила му се к ногама. Христос јој је дао налог: „Иди и кажи браћи мојој…” — чинећи је првом веститељицом Васкрсења. Због тога је називају „апостол апостолима” (апостола апостолорум).
После Васкрсења и Педесетнице, предање говори да је Марија Магдалена отишла у Рим, где је приступила цару Тиберију и објавила му Васкрсење, предавши му црвено јаје са поруком: „Христос васкрсе!” — откуда потиче пасцални обичај фарбања јаја у црвено. Потом је проповедала по Италији и Панонији. Упокојила се у Ефесу, где је живела под старањем апостола Јована. Њене мошти пренете су у Цариград 899. године.
Црква је уврстила Марију Магдалену у ред светих равних апостолима — равноапостолну — част која се даје особама чији је мисионарски труд био једнак апостолском.
Тропар (глас 1)
Христо воздвиже тя в висоту житија чистаго, и даде тебе слово Јеванğелија, Маријо равноапостол’наја; сего ради предстаја Господу, проповедаша Воскресеније Јего всем народом и землејам.
Кондак (глас 7)
Покајанијем достојним Христу угодивши, Марије блаженнаја, и от демонов т’мы свободившисја, Bogorodicy славећи и Христу, вопијеми: спаси нас апостоле равнаја.