Житије
Света равноапостолна Фотина Самаријанка поседује посебно место у хришћанском предању као она која је Господу Исусу Христу прва одговорила са искреним трагањем за истином, а потом ту истину неусташиво проповедала све до мученичке смрти.
Јеванђеље по Јовану (глава 4) бележи сусрет који се одиграо код Јаковљевог бунара у Самарији: Исус Христос, уморан од пута, седи поред бунара и с њом ступа у разговор. Жена је ишла да захвати воде у подне — у време када други не ходају, јер је њена животна прошлост била таква да је избегавала сусрете с мештанима. Христос јој открива да зна целу њену историју — да је имала пет мужева и да мушкарац с којим сада живи није јој супруг — али не с осудом него с милосрђем. Она, запањена, пита: „Откуд Ти знаш све што сам радила?” А Он јој одговара да је Он Месија.
Фотина тада оставља крчаг с водом и трчи у град да позове суграђане: „Дођите, видите Човека који ми рече све што сам радила — не би ли то био Христос?” Тим проповедањем она постаје, према светоочанском тумачењу, апостол пре апостола — прва која износи сведочанство о Христовом месијанству.
Предање Цркве наставља причу далеко иза јеванђеоског записа. Након Христовог Васкрсења и Силаска Светог Духа, Фотина је с две сестре — Анастасијом и Фото — и са синовима кренула да проповеда Јеванђеље. Хришћанско предање говори да је стигла до самога Рима, где је наставила мисионарење, неусташиво сведочећи о Христу и пред простим народом и пред угледницима царског двора. Засведочена је чак и пред дворјанима цара Нерона.
Због неустрашивог исповедања вере Фотина и њене пратиље биле су ухапшене. Подвргнуте су разним мучењима — према предању, неким од најтежих који су познати из хагиографске литературе — а све су их подносиле са чудном миром и поуздањем. Коначно су бачене у бунар — што је предање видело као симболичан округ с почетним разговором код Јаковљевог бунара. Ту су примиле мученичку круну вероватно у време Неронове владавине, око 66. године.
Црква јој је дала наслов „равноапостолна” јер њена апостолска ревност и плодност проповедања надмашују оно што се очекивало од жена тога времена, па и од многих који су носили званично апостолско звање. Њен празник се слави 20. марта по јулијанском календару, а спомен њених синова и сестара — који су с њом поднели мучеништво — слави се истог дана.
Тропар (глас 8)
Теби, Господе, жена Самаријанка на бунару воду изишка, Ти пак као извор бесмртности Себе јој понуди. Фотина равноапостолна, Јеванђељем озарена, до Рима проповедаше Христа и главу положи за Њега. Моли Га да спасе душе наше.
Кондак (глас 7)
Веру прихвативши од извора бесмртности, равноапостолна Фотино, жеђ световних греха за собом оставила си. Од Христа живу воду узавши, христољубивима неисцрпно је уделивши. Слава Ономе који те је просветлио.