Историјат
Васкрс (грч. Пасцха, хебр. Песацх) — Светло Христово Васкрсење — је „Празник над празницима” и „Тријумф над тријумфима” православне вере. Трећег дана по Распећу, Господ Исус Христос васкрсао је из мртвих, победивши грех и смерт. Мироносице жене дошле су у зору на гроб и затекле га празним; анђео им је рекао: „Не бојте се; знам да тражите Исуса Распетога — није га овде, васкрсао је.” То је средишња тајна хришћанске вере и темељ целокупног литургијског живота Цркве.
Васкрс је древни пазник — у своме корену везан за јеврејску Пасху, али преображен у хришћанство кроз Христово васкрсење. Прва Васкршња литургија забележена је у ИИ веку. Датум Васкрса израчунава се по Александријском канону, усвојеном на Никејском сабору 325. године — прва недеља после пуног месеца по пролећном равнодневнику по јулијанском календару.
Литургијско славље
Поноћна Пасхална Литургија почиње у мраку, потом свештенство и верни са упаљеним свећама три пута обилазе цркву у поворци, па при затвореним вратима Цркве свештеник пева: „Христос васкрсе из мртвих!” Верни одговарају: „Ваистину васкрсе!” Тада се отварају врата и литургија се служи са највећим свечаностима. Пости Великог поста кину — јављају се сири, месо и вино.
Следи пасхална трпеза: освећени јесења, обојена јаја, пасхална погача, сир и месо. Ускршње освећење хране траје у многим областима и до Ускршњег понедељка или целе Светле седмице.
Традиција у Србији
У Србији је Васкрс највећи верски и породични празник. У суботу увече сви одлазе на пасхалну Литургију; деца носе свеће, а по повратку кући куцају и фарбана јаја уз речи „Христос васкрсе!” У многим породицама прво јаје — „чуваркућа” — чува се цијеле године.
Вишедневна прослава укључује посете родбини и пријатељима, обавезну гозбу са јагњетом на ражњу и „куцање јаја” (коме се јаје не сломи, победник је). Пасхални поздрав „Христос васкрсе — Ваистину васкрсе” употребљава се током целе Светле недеље.