Историјат
Тројице, или Педесетница (грч. Пентēкостē), прослављају Силазак Светог Духа на апостоле педесетог дана после Васкрса (десетог дана после Вазнесења). Делима апостолским (2:1–13) описано је: Апостоли беху сабрани у горњој соби, кад се одједном зачу жустар шум са неба „као силни ветар,” а изнад сваког апостола јавише се „раздвојени плам-језичци.” Испуњени Светим Духом, апостоли почеше говорити на туђим језицима и проповедати Васкрслога. Тога дана на веру се обрати три хиљаде душа — Педесетница се зове „Рођенданом Цркве.”
Овај пазник постоји у апостолско доба — Свети Павле помиње га у Првој посланици Коринћанима. У православном предању Педесетница открива тајну Свете Тројице: пошто је Христос послао Духа Утешитеља, знамо да је Бог Отац, Син и Свети Дух — три Личности, једно Биће.
Литургијско славље
На Тројице се служи свечана Литургија, а после ње „Вечерња са коленопреклонима” — посебно богослужење са три молитве Светог Василија Великог у чучећем ставу, које се читају само на Тројице. Ово је прво клечање после Васкрса, знак смирности пред даровима Духа Светога.
Храмови и домови красе се зеленим биљкама и цвећем — липовим и бреновим гранама, трском и цвећем — у знак обнављања живота Духа Светога. Верници доносе кућне посне и мирисне биљке (нана, риган, лозина) и доносе их у цркву на освећење.
Традиција у Србији
У Србији су Тројице дубоко утиснуте у народни живот. Зване и „Зелене Тројице” или „Духови,” обилежавају почетак летње сезоне. Домови се ките зеленим гранама (јасен, липа, орах), а у неким крајевима постоји обичај бацања цвећа у воду или украшавања извора.
На дан Духова — дан после Тројица — у неким кућама постоји обичај „Задушнице за Русалке” (помен умрлим у млађим годинама). Народно веровање у русалке везано је за овај период, те се у неким крајевима забрањује купање у рекама „русалску недељу.” Свечана трпеза укључује јагњетину, пита са сиром и сарме.