Историјат

Мала Госпојина слави Рођење Пресвете Богородице — дан кад се родила Марија, кћи Јоакима и Ане. Јеванђеље не помиње овај догађај; православно предање темељи се на апокрифном Протојеванђелију Јаковљевом (ИИ век) и светоотачкој традицији. Јоаким и Ана, побожни јерусалимски брачни пар, дуго беху без порода; по молитвама и завету Богу, анђео им је навестио рођење детета. Сматрали су то Божијим даром — Марија је постала „дар” (хебрејски Мирјам) кога су завештали Господу, одведавши је у три године у Храм на васпитање.

Пазник Рођења Богородице постоји у хришћанству барем од В–ВИ века. У православном богослужбеном кругу, ово је прва тачка у годишњем литургијском кругу — нова литургијска година почиње 1. септембра по јулијанском, а Мала Госпојина је 8. септембра — „почетак спасења” кроз Мајку Господа.

Литургијско славље

На Малу Госпојину служи се свечана Литургија са посебним тропаром: „Твоје рођење, Богородице Дјево, радост навести целом свету.” Храмови посвећени Богородичином Рођењу прослављају своју крсну славу. Верници доносе цвеће — нарочито осмосептемарске цветове попут јесенских цветова — и украшавају иконостас.

По строгом поретку, пост је разрешен само ако Мала Госпојина падне у среду или петак — тада се разрешава на рибу, уље и вино. У осталим данима нема поста.

Традиција у Србији

Мала Госпојина се у Србији поклапа са почетком јесени и жетвеним временом. У многим крајевима ово је доба бербе грожђа и кукуруза, па је Мала Госпојина природно повезана са захвалношћу за род земље. Народни назив „Мала Госпојина” разликује је од „Велике Госпојине” (Успење, 15. августа).

У Шумадији и Поморављу постоје традиционални сабори на Малу Госпојину, са богослужењем, народним играма и вашаром. Богородичини монастири — Студеница, Ђурђеви Ступови, Сопоћани — прослављају на овај дан. Верници посете храм, запале свеће и моле се за заштиту Богородице над домом и породицом.